Šta znači baviti se danas alkoholizmom, tj. stvarnim problemima alkoholičara i njihovih porodica? Posledice ove, u početku bezazlene igre mladih, jeftine karte za “svet radosti i odraslosti”, na mladima vidljive su tek kada je najčešće prekasno. Devijantno ponašanje tada postaje autodestruktivno, ili pak kobno za druge, a koncentrični krugovi oko čoveka koji se našao zarobljen u zavisnosti dosežu do čitave društvene zajednice koja reaguje tek kada je broj ovakvih slučajeva “prevelik”.
Mladi danas puno znaju o alkoholizmu i njegovim posledicama no malo znaju o stvarnim posledicama alkoholizma kroz koje prolaze alkoholičari, o klubovima alkoholičara, o negativnim efektima nečega što možda svaki dan konzumira. Granica društveno dopuštenog i nedopuštenog vrlo je tanka, smisao pojma retko ili često piti je subjektivan, a prag tolerancije pojedinih mladih ljudi na alkohol sve više raste u skladu sa sve jačom apatijom i egocentričnošću modernog društva.
Alkoholizam kod mladih u naglom je porastu, tinejdžeri o alkoholu uče, nažalost, iz prakse, svuda oko njih se pije i nema izlaska bez koje čašice. Dok zabrane ne funkcionišu, situaciju dodatno pogoršavaju klubovi koji mlade bukvalno teraju da piju.
U alkoholizam se ulazi polako i neprimetno. Najpre se alkohol konzumira na tzv. “društveno dozvoljeni” način, sto znači povremeno po 1-2 čaše alkoholnog pića. U početku je konzumacija alkohola uglavnom u cilju postizanja prijatnog raspoloženja, kod napetih osoba u cilju opuštanja, kod pubertetlija u cilju dokazivanja, dobijanja lažne snage i samopouzdanja. Po našim običajima – svadbe, žurke, rođendani, parastosi, sve je praćeno preteranom konzumacijom alkohola i retko ko u tome vidi nešto loše. Priča, nažalost, ne ide dalje u ovako veselom tonu. Alkohol, kao i svaka druga droga, izaziva tzv. porast tolerancije kod osoba koje ga često konzumiraju. To znači da je potrebno da se količina unetog alkohola stalno povećava ne bi li se postigao željeni efekat. Tako, neprimetno, jureći “prijatno raspoloženje”, povećavamo količinu unetog alkohola. U jednom trenutku – bez ikakve najave i neosetno, čovek postaje zavistan od alkohola i više ne pije samo iz zadovoljstva, već i zbog toga što MORA!
Pri pojavi problema u vezi s alkoholom često se pre pojave incidenti u školi ili na ulici nego sto porodica shvati o čemu se radi.
Mlada osoba koja ima problema s alkoholom obicno je razdražljiva, nervozna, grubog, nestrpljivog reagovanja – što s vremenom vodi do narušavanja odnosa u porodici i među prijateljima. Skloni su neobjašnjivim promenama raspoloženja, tuzi i bezvoljnosti, koju onda dodatno “leče” alkoholom, stvarajući zatvoreni krug alkoholizma i tako česte prateće depresije.
“Moramo da govorimo o alkoholizmu. Ista je stvar i kod nasilja u porodici. Kada ljudi ne govore o problematičnom ponašanju, cela porodica, jer porodica je prvi oslonac, imamo problem. Znam da suočavanje sa problemom zahteva hrabrost, ali morate biti hrabri, ili vam sledi put u propast. O tome mora da se priča i to iskreno. Tek nakon toga, možemo problem dalje tretirati”
Prvi korak za lecenje alkoholizma i bolesti zavisnosti je prihvatanje istine, odnosno saznanje da bolest postoji. Sledeći korak je obraćanje stručnjacima u referentnim ustanovama. Danas u svakom većem gradu u Srbiji postoji specijalizovana klinika za bolesti zavisnosti, psihijatrijska služba ili odeljenje za narkomaniju,alkoholizam i granična stanja. Takođe, u svakom domu zdravlja postoji i savetovalište u kojem se mogu dobiti korisne informacije o bolestima zavisnosti. Jako je bitno reagovati na vreme, jer od toga zavisi budućnost Vas ili vašeg deteta
Izborite se sa zavisnošću! Vreme je za pobede!
Nebitno koliko puta ste se našli na ovom putu, ne odustajte. Uvek postoji nada, jer je uz pravi pristup i podršku promena uvek moguća. Bez obzira na to o kojoj se supstanci radi, mi čvrsto verujemo da je ključ u tome da se ne fokusirate na zavisnost, već na život kakav biste mogli da vodite nakon rehabilitacije. Kada prepoznate i uvažite istinske vrednosti koje čine vaše postojanje vrednim, to je već prvi korak ka uspešnom oporavku.
Svakom mladom čoveku se može desiti da zaluta, i to nije ništa strašno. Međutim, bitno je znati da postoji izlaz, jer se može izlečiti, kao i svaka druga zavisnost.
Nikada nije kasno za novi početak
Istraživanje pokazuje da mladi u Srbiji, preko 80 % njih, do 17 godine proba alkohol i to najčešće u prisustvu roditelja odnosno u kućnim uslovima. Preko 50 % njih koji su probali, nastavilo je redovno da pije u izlascima.
Autor: Jelena Denčić, klinički psiholog, Udruženje Izlazak